У емисији „Говори да бих те видео“, која ће бити емитована на Радио Београду 2 (97.6 MHz), у четвратак, 9.12.2121. у 17 сати, говори Волга Илић, председник удружења Стара Бежанија, које се бави очувањем традиције и културне баштине Бежаније и несебично се ангажује у циљу очувања од заборава аутентичности, историје и духа Бежаније, организујући културне, хуманитарне, музичке манифестације и упознавајући млађе нараштаје са вековним животом својих предака, њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу своме селу.
Волга Илић је по занимању наставник географије и историје, али је цео радни век, до пензионисања, провела у Савезној скупштини СФРЈ. Бежанијска снајка, иако није рођена у Бежанији, после 45 година у породици Илић, стекла је углед и поштовање свих Бежанинаца. Волга је рођени борац, жена чврсте воље и огромне енергије. Као председник Удружења "Стара Бежанија" стуб је свих акција и догађања у Бежанији.
ЦЕЛА ЕМИСИЈА СЕ МОЖЕ ОДЛОЖЕНО ПРЕСЛУШАТИ ПУТЕМ ЛИНКА ОВДЕ.
Аутор емисије је Биљана Ђоровић.
20 година инфоратничке борбе биће обележено трибином коју организујемо 1. децембра 2021, у 18 сати, у Храму културе, Удружење Стара Бежанија, Војвођанска 68, Нови Београд.
Инфорат представља централну форму савременог хибридног, мрежног и мрежноцентричног рата против људи и природе и обавио је преко 96% ратних операција против човечанства.
Група истраживача већ две деценије се бави анализом планова и програма психопатолошких, болесних и генерацијски озбиљно поремећених умова, чији је циљ – уништење људског рода и природе - Божије креације на планети Земљи.
У четвртак, 21. октобра, у Храму културе „Бежанија" представљена је књига „Богиња језика Олга Луковић-Пјановић-животни пут и дело", ауторке Драгославе Копривице.
О делу су говорили: Издавач, члан Петровске академије, Драгољуб Антић, др. Божидар Митровић, др.Милан Младеновић, Симонида Станковић, Биљана Ђоровић, те председница нашег удружења, Волга Илић, као и многи уважени гости из публике, познаваоци и поштоваоци дела велике научнице.
Ова књига је заправо омаж указан јединственој српској научници, филологу, Олги Луковић-Пјановић. И, како је то рекла ауторка књиге: „Нека опрости Олгина сен неистинитом науком свим заведеним Србима, међу којима сам се и ја налазила".
Вече за памћење и историју које је у слободној размени мисли и дискусији превазишло оквире представљња књиге и допринело повезивању многих друштевних актера који доприносе проучавању српске историје, културе и језика.
Позивамо Вас на промоцију књиге "Олга богиња језика Луковић Пјановић" ауторке Драгославе Копривице, која ће се одржати у Храму културе "Бежанија" (Војвођанска 68), у четвртак, 21.10.2021, са почетком у 18. часова.
Удружење "Стара Бежанија", Удружење бораца НОР-а, и партнерске организације у пројекту "Култура сећања" приредили су програм "Наслеђе" у оквиру овогодишњих Дана европске баштине.
17. септембра 2021. године, на празник Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у Храму културе (Војвођанска 68) одржано је прво програмско вече, посвећено култури сећања и неговања културног наслеђа, као одговор превовлађујућој култури заборава која доминира савременим друштвом.
У првом делу програма "Поздрав Застави" чланови ХОРИЋА (руководилац проф. Марија Гаљевић) су интонирањем химне Републике Србије, и изворном метохијском песмом (солиста Ангелина Гаљевић) поздравили српску заставу, и свечано отворили програм у складу са духом празника.
У наставку програма представљено је слободарско наслеђе овог краја кроз резултате првог дела пројекта "Бежанијски илегалци". Уводно излагање, као омаж ЗОРАНУ МАТИЈАШЕВИЋУ, ризничару наслеђа Старе Бежаније, дала је Јадранка Матијашевић. О прилозима за Зборник и собу сећања на бежанијске илегалце говорио је Фрањо Фабијанец, а о Бежанијском наслеђу у срцу, речима, и личним успоменама - Нада Петровић-Зорбић. О мапирању наслеђа ослободилачких ратова говорио је Драган Стевић.
Удружење бораца је представило пројекат "Собе сећања на Бежанијске илегалце" који се остварује захваљујући значајној подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије. На жалост, значај овог пројекта за неговање друштвене културе сећања на жртве рата и ослободиоце, нису препознали Општина Нови Београд, нити Град Београд.
Но, ми идемо даље - против културе заборава. У Данима европске баштине чија је тема НАСЛЕЂЕ, с поносом истичемо у години када се обележава 80 година антифашистичког устанка и социјалистичке револуције да је наше највеће наслеђе оно што су нам оставили преци и 1999. године одбранили савременици: СЛОБОДА.
Удружење бораца је учесницима програма и потомцима Бежанијских илегалаца уручило скромне поклоне и писане материјале из прве фазе истраживаког процеса на пројекту, наравно, уз домаћинску чашицу разговора и дружење учесника након скупа.
Поводом 13. септембра, ПРАЗНИКА СВЕТИХ ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА, преносимо вам ауторски текст нашег члана, Стефана Вујчића:
Свети Јасеновачки новомученици су канонизовани 2010. године и прослављају се сваког 13. септембра. Српска православна црква је управо донела одлуку да овај дан буде „црвено слово” у календару. Од ове године се у част Светих новомученика Јасеновачких служи Литургија у храмовима СПЦ. Поред тога, патријарх Порфирије и председник Србије Александар Вучић донели су одлуку о градњи великог меморијалног комплекса у Доњој Градини у Републици Српској.
Део моштију Светих Јасеновачких новомученика налази се у храму Светог Апостола Томе на Новом бежанијском гробљу. Мошти су похрањене у олтару храма и биће изношене на поклоњење сваке године 13. септембра.
Предратна општина Бежанија, а данас Нови Београд, налазила се под НДХ за време Другог светског рата; зато њихови данашњи становници брижљиво негују успомену на страдања и одржавају сва стратишта из Другог светског рата. Познато је да је око 8 000 мученика са Козаре и из Јасеновачких логора погубљено у Белановића рупи, где су депортовани преко логора Старо Сајмиште. Такође, тела многих мученика су допловила Савом из Јасеновца до Београда и насукала се испод Калемегдана. Зато је ове године одлучено да се уреди обала код Старог Сајмишта и назове Обалом Јасеновачких жртава.
Белановића рупа код Старог бежанијског гробља, као и мошти Светих новомученика у цркви Светог апостола Томe на Новом бежанијском гробљу чине духовну целину. Бежанијe, која се некада географски пружала од Бежанијске баре до Бежанијске косе, сада се пружа од Обале Јасеновачких новомученика до храма Апостола Томе. Жртвом светитеља ово тло је освештано и представља део сакралне топографије Бежаније.
Неопходно је одржавати културу сећања у Бежанији, а прослављање мученика у храмовима показује и духовну димензију нашег односа према — светилиштима.
Аутор је дипломирани иконописац Академије СПЦ за уметности и консервацију
У Београду је 14. августа 2021.наше удружење је учествовало у скупу поводом 95. годишњице рођења кубанског лидера Фидела Kастра (1926-2016).
Скуп под називом ''Србија памти Фидела Kастра'' организовао је Форум солидарности са Kубом у сарадњи са Амбасадом Kубе у Београду, а одржан је у Парку пријатељства, на Новом Београду, на месту где је Kастро 1986.године засадио стабло платана - дрво мира, пријатељства и дуговечности.
Скуп је отпочео полагањем венаца на споменику „Вечна ватра“. Представници свих присутних организација положили су венце и цвеће жртвама НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Венац је први положио Амбасадор Кубе у Београду Њ. Е: Густаво Триста дел Тодо.
Потом су се окупљени упутили до платана који је у парку пријатељства засадио Фидел Кастро где су одржани пригодни говори. Гранитна плоча са именом председника Фидела Кастра и Републике Кубе, била је прекривена мноштвом црнених ружа.
Скупу су се обратили Амбасадор Триста дел Тодо, истакавши дугу традицију тесних веза наших народа, богате сарадње, пријатељства и солидарности народа Србије и Кубе, као и народни посланици проф. Др Љубиша Стојмировић и Ђорђе Комленски, те Ратко Крсмановић, председник Форума.
У недељу, 20. јуна 2021. године обележени су важни датуми Бежаније - прослављена је сеоска слава Силаска Светог Духа на Апостоле - ДУХОВИ, која је уједно и крсна слава фудбалског клуба "Бежанија", који је овом приликом прославио и велики јубилеј - 100 година од оснивања.
Сеоска слава Духова је традиционалано и молитвено обележена резањем славског колача Удружења након литургије у храму Светог Георгија у Бежанији. Представници удружења су потом положили венац на спомен обележје "500 година Бежаније" на кружном току у Војвођанској улици, након чега је молебан служио отац Андрија Вукчевић, свештеник бежанијске цркве.
На стадиону ФК "Бежанија" век постојања клуба прослављен је традиционалним, меморијалним турниром "Бошко Шљивар - Тента" у којем је учествовало 32 екипе са преко 400 младих фудбалера свих категорија. Отварању турнира претходио је свечани уметничким програмом КУД-а "Нови Београд" и дечјег хора "Хорић" уметничког руководиоца проф. Марије Гаљевић. Почетни ударац на турниру симболично је дао Милан Кајалић - Кајгана, славни ветеран и жива легенда бежанијског фудбала.
Овогодишња прослава је увеличана још једним значајним јубилејом - осадесетогодишњицом антифашистичког устанка, и сећањем на славне Бежанијске илегалце.
О Бежанији, њеној слави, историји и будућности клуба, као и славним јубилејима којима се поносимо, говорили су Јован Русић, председник ФК "Бежанија", Ранко Спалевић, председник УБНОР "Нови Београд", Волга Илић (Максимова), председница удружења, и Жељко Вујковић (Дозет), председник организационог одбора овогодишње прославе.
Након прославе организовано је дружење Бежанинаца и пријатеља у Храму културе "Бежанија" уз послужење које су спремиле вредне руке бежанијских домаћица и домаћина.
Удружење „Стара Бежанија“ је са најдубљим жаљењем примило вест да је 18. јуна 2021. године у Београду преминуо Бранислав Стојановић - Грдица, потпредседник нашег Удружења.
Син Саве и Јованке (рођ. Нешковић), Бранислав Стојановић Грдица рођен је 1947. године у Бежанији, у једној од најстаријих бежанијских породица о којима постоје писани извори. Као дугогодишњи потпредседник нашег Удружења, Бранислав Стојановић - Грдица дао је немерљив допринос његовом успешном руковођењу у различитим околностима, посебно се истакавши као његов велики добротвор, чија породица је кумовала обновљеној прослави сеоске славе 2014. године. Бранко Грдица остаће упамћен по својим великим заслугама за обнављање духовности и активног друштвеног живота у Бежанији, свесрдно и несебично помажући бројне иницијативе и активности Удружења и чланства.
Опело и сахрана је у понедељак, 21. јуна 2021, у 13:45 часова.
Удружење изражава искрено саучеће породици Бранислава Стојановића, супрузи Цвети, сину Радовану и кћерки Јелени..
Бог нека му душу прости!
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА СТАРА БЕЖАНИЈА
Празник Силаска Светог Духа на апостоле, познат и као Педесетница, Тројице, или ДУХОВИ, се ове године се обележава у недељу, 20. јуна 2021. године. Духови су и слава Бежаније које ће Удружење ће и ове године прославити пре свега учествовањем на Светој Литургији у цркви Светог Ђорђа (Војвођанска 70), резањем славског колача након верске службе, те полагањем венца на спомен-обележије "500 година Бежаније" код кружног тока у Војвођанској улици.
Ове године се навршавају и два важна јубилеја - 100 година Фудбалског клуба "Бежанија" и 80 година сећања на Бежанијске илегалце.
Пригодан програм ће се одржати на стадиону ФК Бежанија и у Храму културе Бежанија.
У четвртак, 17. јуна 2021. године, са почетком у 17 часова, у Храму културе "Бежанија" (Војвођанска 68) одржаће се представљање новог пројекта "БЕЖАНИЈСКИ ИЛЕГАЛЦИ" у којем наше удружење учествује као једна од партнерских организација. Пројекат је подржан од стране Министарства за рад, борачка, и социјална питања Владе Републике Србије,
Пројектне активности ће се одвијати у склопу програма "Културе сећања Новобеграђана" и представља најзначајнији део наших активности обележавања 80. годишњице антифашистичког устанка 1941. године.
Један ог главних циљева пројекта је и успостављање Собе сећања која ће бити прва завичајна музејска поставка на Новом Београду, и још битније, трајни подсетник на храбре Бежанинце који нису жалили животе за слободу свог народа.
У спомен на 22. годину од злочиначке НАТО агресије на СР Југославију, 10. јуна 2021. године у новобеоградском Парку пријатељства, окупили су се чувари сећања на жртве: