У уторак, 30.06.2015. на Јоциној Ади код Банета Ћаленског дружили су се активисти удружења "Стара Бежанија" са својим гостима. Направљен је пасуљ у великој оранији (од 100 литара) а ручало је око 70 људи. Било је још пасуља и за сутрадан за све оне који су могли деа дођу.
Ево утиска једне Бежанинке:
Ima jedno mesto u Srbiji zove se BEŽANIJA.Kažu da prvi zapisi o postanku potiču od pre više od pola milenijuma. Naseljavali su ga ljudi sa sve četiri strane sveta, bežeći od tlačitelja i dadoše mu ime BEŽANIJA.
Na žalost, nema više ulica, šorića i sokaka kojima hodasmo.Nikle su nove zgrade, kao drvoredi, koje naseliše, opet, neka druga, pridošla lica.Za sećanje, ostade mali deo ulica.Zato postoji Udrženje Stara Bežanija koje čini sve da Bežanija ne ode u zaborav.
Beše jedno druženje 30.juna t.g.u čarobnom gnezdu, pokraj Save, kod Ćalenskog i njegove ljupke i drage ljube.
Zanimljivo, bilo bi za očekivati da su muškarci zabacili udice i upecali šarana, soma ili neku drugu ribu. Našao bi se tu neki kotlić u kom bi se krčkala riblja čorba. Međutim, ništa od toga. Beše tu jedna oranija od sto litara u kojoj se krčkao pasulj sa suvim mesom. Divota!!! Prste da poližeš. Jelo se i pilo, a i zasladilo slasnim kolačima koje umesiše vredne ruke gostujućih dama. Neki od nas se nisu videli godinama, ali to nije ništa promenilo među nama.
Pričalo se, šalilo, pevalo, pa i zaigralo. Sunce je veselo pržilo, jednog momenta je i kišica pala. Došlo je i veče, pa nas okupiraše komarci, ali ne oteraše nas. Mrak zavladeše šumom, a veselo društvo nije se moglo rastati. Umilni zvuci gitare i pesma Kajgane i Save, ispraćaše goste. Odoše neki kolima, neki biciklima, pa i čamcem.
"Doviđenja, doviđenja!", značilo je do novog susreta kome se svi radujemo.
Život bi bio tako prazan, da nisi okružen tako dragim ljudima. Dušanka Lalić