После одржане песничке вечери, посвећене нашем великом српском песнику Брани Петровићу, на нашу адресу стигло је више порука, од којих издвајамо ове две:
1. Чувени Рале Дамјановић, који је говорио Бранине песме те вечери, написао нам је следеће: Драги пријатељи, хвала свима вама. Ја никада у својој каријери, која траје преко 50 година, нисам доживео тако нешто лепо и искрено. Толико добрих људи, пријатељских поздрава, срдачности, паметних речи. Једна атмосфера какве нигде нема. Лепота божја. Толико сам се добро и моћно осећао. Са свих страна сипа на мене пријатељска енергија. Па те жене које су спремиле онакву гозбу. Жао ми само што нисам узео који колач више. Кад сам изашао, ја као да сам био пијан, нисам могао да потрефим правац до пута, него сам кренуо контра. А знам напамет тај простор. Толико сам био скоро сасвим ошамућен. Не од ракије, него од људских речи, неког чудесног духовног здравља какво никад нисам доживео. Упишите ме, молим Вас, за доживотног члана Удружења "Стара Бежанија". Уместо чланарине ја ћу говорити стихове. Кад год вам шта треба, само кажите. Док не досадим. Импресиониран сам организацијом. Толико људи је дошло, а она жена (Волга Илић-прим ЗМ) је савршен домаћин била, чудесно елоквентна и супериорна. Ја се сећам ваших утакмица и навијачког бежанијског хука. Кајгана је летео по терену. А песме му исто тако само лете. Химна (наша незванична химна "На Галовици ..." - прим. ЗМ) је прекрасна. Упознао сам и спонзоре (Цвета и Бранко Грдица -прим. ЗМ) те вечери. Дивни, скромни људи којима је стало до Удружења. Све је, заправо, једна велика породица, одана свом крају и граду. Тога данас нема. Свет је отишао (скренуо) у селфизам, како се каже, и нема му помоћи. Бранина Каћа (удовица Б. Петровића-прим ЗМ) је била одушевљена као и ја. Душко Новаковић, најзначајнији српски савремени песник, веома је мудро беседио о Браниславу Петровићу, такође великом, превратничком песнику српске поезије, чија је творачка моћ била ненадмашна. Ето, тако, драги моји пријатељи. А за тај ручак (планиран за прославу ДУХОВА-прим ЗМ) видећемо... Ја једем као мећава. Права велика сремачка глад иза које ваљда стоје те наше исконске глади у дубинама историје. Будите ми здраво, поздрављам све људе.
2. Ћерка Бране Петровића, Мира Тешић, послала нам је ову поруку: Велики поздрав! Сјајно организовано, најпре дивно замишљено, а затим спроведено у дело. Рекла бих да је све уз Божју помоћ. Велики поздрав за целу екипу бежанијских герилаца. Од корица до корица без грешке, са срцем, тако једино успева. Да не мудрујем, само да скинем капу и да се наклоним.