Ево још једног текста наше Душанке Лалић:

Hodamo Ulicama gradova heroja . Iskusni vodići upoznaše nas sa istorijom i dogadjajima koji su se odigrali na ovim prostorima. Impresionirani smo što se čuvaju dela i uspomene na ljude koji su obeležili prošlost. Ulice i trgovi lepo uredjeni i odišu lepotom i smirenošću. Dodjosmo u Brankovinu, zavičaj pesnikinje Desanke Maksimović. Na njenom grobu ostavismo pregršt buketića poljskog cveća. Reči spontano izadjoše sa naših usana:

         „ Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka, da volim i želim, oka tvoja dva, jer sreća je lepa, samo dok se čeka, dok od sebe samo, nagoveštaj da...“

Sam ambijent odiše lepotom i smirenošću. Krećemo do autobusa dok ozvanjašu crkvena zvona gromkim zvukom. Dr. Srećković na ovaj način pozdravljaše svoje prijatelje. Hvala mu na ovom dirljivom pozdravu. U Šapcu restoran „Mali Balkan“ opremljen u etno stilu ispunio je sva naša očekivanja počev od usluge osoblja do ručka koji je bio spremljen za nas. Hvala im na gostoprimstvu. Na obali reke Save a pored tvrdjave iz XV veka uživali smo u predivnom pogledu na reku kojom su plovili čamci a patke razdragano plivale. Reka je tekla mirno i ko zna koje priče i tajne krije u sebi. Poseban veliki pozdrav za Dr. Veru Rajić iz Šapca koja je došla da nas pozdravi. Na putu ka kući u autobusu vreme stalo nije. Opijeni od svega što smo tog dana doživeli i videli uz našeg disk-džokeja Keti nastavili smo da uživamo u pesmi i muzici.

Prijatelji stari gde ste.... dodjite da se družimo...

 

У понедељак, 21.12.2015. у ресторану "Пословни клуб - Кошутњак" дружили су се они који су били на излетима ове године.

Како је доживела ово дружење, наша стара познаница (јер се редовно јавља на овај начин) прочитајте у следећем тексту:

Skriven od očiju javnosti, izdvojen od gradske vreve u prirodnom ambijentu nalazi se divan restoran. Bajkovito mesto u prelepom delu moga Grada.
Veselo društvo "Zlatnog doba" okupilo se uživajući u druženju i svemu što ide uz to. Osoblje restorana besprekorno i profesionalno obavljaše svoj posao.
Muzičari svojim doskočicama pesmom i svirkom razgališe i dušu i telo. G-dja Rada, pravi šoumen, izmamila uzdahe i osmehe svojom igrom i pesmom.
Veče za nezaborav.
Kad prodju godine, shvatiš da ti ništa više nije važno sem da uživaš u sreći i zadovoljstvu. Sreću pronadji u svojoj porodici, a zadovoljstvo podeli sa tebi dragim ljudima. Igraj, pevaj, putuj, udiši život punim plućima. "Otvori" prozore svoga srca i duše, pogledaj u beskraj i reci:   "Al je lep ovaj svet". Pusti da te život ponese na krilima sreće.
Dušanka Kvrgić (Lalić)

a esejДраган Гогић чита свој есеј на Свечаној академији

Због великог интересовања и на захтев присутних на Свечаној академији од 21.10.2015. објављујемо есеј Драгана Гогића под називом "Црквена звона". У овом веома интересантном есеју Драган Гогић говори о својим дечјим заблудама, али и о свом одрастању, школовању, професионалној каријери... али да не откривамо све, ако желите да прочитате цео есеј, а ми вам топло препоручујемо,  кликните           ОВДЕ

 

a gogПоштовани Браниславе,

ево већ трећи дан како ми се мисли ''боре'', тј. никако да ускладим емоције са здравим разумом гледе сумирања утисака у вези наше сеоске славе и њене прославе. Свим силама се трудим да то урадим на објективан начин и бар на тренутак надвладам бујицу страсти која ме увек преплави кад је наша Бежанија у питању. Кад све саберем и одузмем (има ли уопште нешто што би требало одузимати), драго ми је да са усхићењем могу да кажем да ће ми недељно дружење нас Бежанинаца и гостију у твојој организацији остати у неизбрисивом сећању. Твој допринос и допринос твоје породице је просто речено немерљив у сваком погледу и стога заслужује сваку похвалу, респект и, ако ћемо реално, дивљење. Својим поступком ти будиш наду да још увек постоје Срби млађе генерације који су у ери опште глобализације, прекомпоновања историјских чињеница и свеопште амнезије и површности и даље дубоко свесни својих корена. Због свега тога, хтео бих овом приликом да ти се на свему лично захвалим у нади да ћемо сви заједно истрајати у неговању и обележавању наше богате бежанијске традиције. Не дугујемо то само Бежанији и нашим прецима, већ, пре свега, будућим поколењима.

 На крају, теби и твојој породици приватно и пословно желим свако добро.
Искрено твој Бежанинац, Драган Гогић
(Иза ова поруке, упућене домаћину славе Браниславу Белановићу, могли би да се потпишу сви чланови удружења, а верујемо и велики број гостију.
Иначе, Драган је један од најактивнијих чланова удружења "Стара Бежанија" и Организационог одбора и као прави заљубљеник у стару Бежанију даје немерљив допринос очувању традиције...Становао је у Војвођанској 21.)
 

BezaninciПосле излета у Потпећку пећину, на коме је била и група Бежанинаца, добили смо овај текст:

О kakav divan dan!!!

Život piše romane. Evo ispisa još jednu stranu tog romana.
Staro društvo provede još jedan divan dan družeći se na putovanju. Povod je bio izlet u Potpećku pećinu koja se nalazi u selu Potpeće nadomak mesta Sevojno. Vodić puta bio je Dr.Radenko Lazarević koji je sa svojim prijateljima speleolozima i istraživačima otkrivao nepoznate pećine u Srbiji a medju njima i ovu pećinu. Pričao je Radenko o pećini sa puno ljubavi i žara o svemu šta je radio i doživeo. Imao se utisak kao da opisuje konture
neke prelepe žene. Priča je počela na početku puta, nastavljala se u prelepim dvoranama a završila na samom kraju puta u Beogradu. Pričao Radenko i po neki vic misleći valjda da nam je dosadno da slušamo njegove istraživačke avanture, ne sluteći da mi upijamo svaku njegovu reč.
Tragovi nastanka pećine potiču od nekoliko hiljada godina, a sama istraživanja u njoj nešto više od sto godina. Mnoga znana i neznana lica radila su na istraživanju ove pećine. Sam ulazak u grotlo pećine je neverovatan. Gledajući iz pećine ka ulazu, samo iz jednog dela pećine ulaz izgleda kao kontura mamuta. Osećaj je kao da se ulazi u utrobu Majčice Zemlje. Radenko, kao i mladi vodić provode nas kroz veličanstvene lavirinte i sale ukrašene neverovatnim obrisima koje je izvajala priroda. Osećaj je da se nalaziš u nekom vanvremenskom prostoru i vremenu. "Čuje" se samo tišina. Ponegde veštačka svetlost osvetljava figure koje su dobile svoja zaslužujuća imena. Oči zaslepljene od lepota i veličine pećine. Ne dišemo, samo upijamo svim svojim čulima. Pa čak i poneki slepi miš ne remeće tišinu i dozvoljava nam da uživamo u svoj lepoti.
Kažu ljudi jedan dan proveden u ovoj pećini jedan dan života više. Srećni smo što ćemo svi mi koji smo danas ovde živeti dan više. Za uspomenu ponese neko kamenčić neko biljčicu za herbarijum. Da li se može naslutiti koliko i kakvih tajni čuva pećina.
Izlazak iz pećine je kao izlazak iz nekog drugog sveta. Svi smo fascinirani, ćutimo jer ne postoje reči koje bi mogle opisati sve ovo.
Opijeni od utisaka odosmo u restoran prijatnog domaćeg ambijenta. Dočekaše nas prijatni domaćini.
A tek tu, ne zna se dal je ukusnija proja, kajmak, sir, paprika, kupus, pečenje, krofne..... Srca se razgalila uz muziku, zapeva se i zaigra. Pa i naš drug Miša se razgalio pa kaže pevajte, samo pevajte. Ovaj put nas ne požurivaše u autobus.
Krenusmo za Beograd a naš Radenko priča i dalje. Mi slušamo kao deca. Razgalio nam dušu. Oseća se koliko ljubavi je uneo u pećinu.
Pesma se orila do Beograda.

  MOŽE LI NEKO OD NAS REĆI DA NAM OVAJ DAN NIŠTA NE ZNAČI.

Bežaninka Dušanka Lalić

СПОНЗОРИ (помогли нашем удружењу):

Spon 14 18

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1705332
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
40
826
2303
3312
4899
22855
1705332

18.43%
4.02%
67.98%
5.31%
4.07%
0.19%

Vaša IP adresa: 35.173.48.18
© 2024 Сајт уређују Mилош Радовановић, Соња Илић и Жељко Вујковић Дозет. Сва права задржана.