• autori
  • deca
  • fijakeristi
  • fudbal
  • Maksimovi 001
  • vrbica
  • spomenik
  • Fudbal 100 god
  • Slava 2013
 

Прилог обележавању 80 година од победе на фашизмом


МИ ПАМТИМО. Памте организазторти програма Удружење бораца НОР-а Нови Београд и Удружење „Стара Бежанија“


Памте и поносни потомци, унучад Бранка Петрић - глумица и Жељко Лекић који ће нам подарит сећања из породичне и истпоријске ризнице породице Караматијевић.
Jевстатије Караматијеви ћ (Нова Варош, 30. новембар 1881 — Загреб, 9. април 1948) био је православни свештеник, друштвено-политички и културни радник НР Србије.


Јевстатије Караматијевић је рођен 30. новембра 1881. године у Новој Вароши. Четири разреда гимназије завршио је у Скопљу (1900—1904), а матурирао на Богословско-учитељској школи у Призрену, 1908. године. Служио је као свештеник и учитељ у свом крају, где је стекао чин протојереја. Залагао се за очување верских и просветних права Срба у Османском царству.


Био је припадник покрета за ослобођење српског народа Старог Влаха од османске власти и комита, због чега је био хапшен и затваран. Био је један од организатора устанка у околини Нове Вароши 1912. године. Учествовао је у Балканским ратовима, а у Првом светском рату прешао је са Српском вој ком преко Албаније на Крф, те учествовао у пробоју Солунског фронта.[1]


У раздобљу између два светска рата био је члан Демократске, а потом и Самосталне демократске странке (СДС).


После капитулације Југославије априла 1941, прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и са његовим јединицама повукао се из Рашке области у Босну, где је држао говоре у корист антифашистичке пропаганде међу народом и православним свештенством. Сарађивао је на састављању декларације упућене свим свештеницима Југославије.


За време рата, био је свештеник Треће пролетерске санџачке бригаде, председник НОО-а Нове Вароши, потпредседник ЗАВНО Санџака и члан његовог Извршног одбора. У Бихаћу је 1942. године би

о изабран за члана Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и остао у његовом телу до избора за Уставотворну скупштину 1945. године.
После рата, био је посланик Народне скупштине НР Србије и потпредседник Југословенског Црвеног крста и предводник делегације свештеника који су посетили Совјетски Савез.


Умро је 9. априла 1948. године у Загребу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.


Био је ожењен Јефимијом и имао два сина (Вук и Првослав) и три ћерке, који су сви учествовали у Другом светском рату на страни Народноослободилачког покрета. Унука Јевстатија Караматијевића је српска глумица Бранка Петрић Фехмиу.


Значајан је литерарно-просветни рад проте Јевстатија. Караматијевић је током живота прикупљао народна предања са Старог Влаха и написао више текстова о историјским догађајима, личностима, култури и обичајима овог краја. Текстове је објављивао у „Цариградском гласнику“, „Босанској вили“, „Учитељу“, „Правди“, „Штампи“, „Политици“ и „Санџаку“.


Заслужан је за оснивање и рад Културног друштва „Зора“, „Српске омладине“, Стрељачке дружине, Градске читаонице и Соколског друштва у Новој Вароши.
Материјално је помагао школовање сиромашних ђака, интернат „Кнегиња Зорка“ ниже гимназије у Новој Вароши и подизање Соколског дома.


Носилац је Албанске споменице, док је за заслуге у Народноослободилачком рату (НОР) добио чин пуковника Југословенске армије (ЈА) у резерви. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден братства и јединства првог реда и Орден за храброст.

200052025 prota jevstatije

19052025 radisic

0-02-05-49ab3839ed354b1e45f02bf7f979a1295af0ca4cff84f2beb0bbf820a31f71ac_36142518f34a5214.jpg

 

0-02-05-e631aea62b53faeae831b4e026513b137f1080047f9cc55b060c469605ac535a_596e0f07b5aa2ed.jpg

 

 

0-02-05-bf6f88b29daec507df998f4529e6766c9263cd50e5fa623a545b58c4d5e3f363_ee29767cffceb6f3.jpg

 

 

 

0-02-05-6bc96db1549386416f8a81bb6075381dca6c2d4a16fffd332ce5f38a8c267487_494bf9b21c2d41ec.jpg

 

 

 

 

prijatelji dece uskrs 25

bazar uskrs 25

Драги Бежанинци и Новобеограђани,

 

Позивамо вас да овог викенда, у дане када се празнично најављује велика васкршња радост - Лазареву Суботу-Врбицу и Цвети, будете део богатог уметничког програма који приређујемо у нашој галерији "Милован Видак", Војвођанска 68.

У петак, 11. априла, са почетком у 12:00 часова отворићемо наш традиционални  Ускршњи базар, који ће окупити локалне ауторе из различитих уметничких заната који ће изложити своје радове пригодне празничне тематике.

Такође, очекује вас и манифестација "Ускршње ликовне чаролије 2025" наше партнерске организације "Пријатељи деце Новог Београда" која излаже награђене дечије ликовне радове, а креативне ликовне радионице за малишане ће се одвијати цео викенд. 

Као круна ових догађаја, у исто време биће отворена ликовна изложба "Апстрактни импресионизам" сликарке Златине Асприон, чија дела јединствене естетике ће красити нашу галерију и у наредним данима до Ускрса. 

Добро дошли!

 

bazar uskrs 25     aplakat     prijatelji dece uskrs 25 

 

 

aplakat

Поштовани суграђани Старе Бежаније и Новог Београда,
 
Удружење Стара Бежанија вас срдачно позива да се окупимо у суботу, 12. априла, у 19 часова испред Народне скупштине Републике Србије.
 
Налазимо се у времену које је од пресудног значаја за будућност наше земље. Србија данас тражи храбре, сложне и одговорне људе – људе који не окрећу главу, већ устају у одбрану онога што волимо и што нам припада.
 
Зато вас позивамо да заједнички, мирно и достојанствено, искажемо своју вољу и пружимо подршку борби за очување наше Србије – наше слободе, достојанства и права на будућност.
 
Нека нас води љубав према нашим комшијама, нашем крају и домовини. Уједињени, можемо више. Сложни, можемо све.
 
Видимо се у суботу!
 
 

Традиционално, и симболично, 24. марта, у 12:44 часова, обележили смо годишњицу НАТО агресије.

 

24032025
Наравно, све партнерске организације које учествују у инцијативи "Култура сећања" и ове године били су на знаменитом месту сећања - Вечној ватри на новобеоградском Ушћу.

24032025 3


 И поред чврсртих обећања, уследило је разочарење јер није упаљена Вечна ватра. Зашто?

24032025 4


МИ који ПАМТИМО истрајаћемо у намери да се врати достојанство страдалима, да се врати достојанство овом споменику, да се упали ватра и осветле ванобалне жртве, као и ИМЕНА 19 ДРЖАВА - чланица НАТО савеза који је овај злочин извршио.

24032025 2   24032025 5

 

27032025

Драги пратиоци, читаоци, Бежанинци и Новобеограђани,

 

У претходном периоду смо редовно и детаљно преносили актуелности везане за гасификацију на територији градске општине Нови Београд, која је отпочела прошле године, свесрдно се радујући што је овај важан инфраструктурни и цивилизацијски пројекат коначно почео да се реализује. 

Међутим, претходних седмица из више извора смо добили информације од грађана да се више не примају пријаве домаћинстава заинтересованих за овај вид дистрибуције чисте енергије, у шта смо се и сами уверили. Ова вест је изненадила и узнемирила многе наше суседе који тврде да нису били благовремено и детаљно упознати ни са процедуром пријављивања за увођење гаса, нити са постојањем рокова и квота за пријављивање.

Након хитних консултација нашег удружења са руководством Србијагаса и извођачем радова, 12. марта 2025. године, добили смо уверавања ће се омогућити накнадно пријављивање ограниченог броја грађана заинтересованих за гасификацију.

Стога овим путем молимо све заинтересоване грађане са територије градске општине Нови Београд, који се из било ког разлога до сада нису пријавили за увођење гаса, да нам се јаве путем имејла на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., најкасније до понедељка, 17. марта 2025. године до 15:00 часова  како бисмо даљом коордиацијом са надлежнима допринели да што већи број Бежанинаца и Новобеограђана добије могућност што бржег прикључења на гасоводну мрежу, и искористи понуђене погодности при уговарању ове услуге. Колико смо упознати, ово ће бити последњи и крајњи рок за пријаву. 

 

 
 
IMG 9504 ПЕТАР ИЛИЋ - МАКСИМОВ
 
Уважени чувари сећања на наше велике жене – претке које су нам подариле животе, лепоту, љубав.
 
Иузетно сам почаствован да вам се обратим као најмлађи члан у пројекту Култура сећања и потомак предака – бака и тетки, учесница ослободилачких ратова и чувара породичних вредности .
 
Организатори ове свечаности поверили су ми велико признање да вам се обратим из више разлога:
 Потомак сам Бежанијских илегалаца,
 Потомак сам устаника из јуначких крајева некадашње нам велике
Домовине, из Лике,
 Део сам, заједно са целом породицом и браћом чувар сећања од самог
почетка остваривања пројекта „Култура сећања Новобеограђана“
 
Поносни смо на наше жене . НАЈМОЋНИЈЕ ЖЕНЕ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Од краљица до народних хероја.
 
ПОВОДОМ Дана жена који се прославља на међународном нивоу ту смода истакнемо значајне жене у Србији које су својим образовањем, достигнућима и способношћу разбијале предрасуде и залагале се за равноправност полова, доказујући да и жене треба да имају једнака права и услове.
 
Српска историја бележи немерљив број оних дама које су оставиле дубок и неизбрисив траг, а наша листа броји само мањи број  изабраних из те богате ризнице снажних, успешних и моћних жена.
 
 Кнегиња Милица
 Јефимија
 Јелена Анжујска
 Чучук Стана
 Драга Дејановић (1840-1871) била је наша прва феминисткиња, списатељица и глумица.
 Марта Јорговић је прва Српкиња са завршеном средњом школом. Завршила је прву српску гимназију у Новом Саду коју су до тада, а и много деценија након ње, 
 Мина Караџић Вукомановић једна од наших првих сликарки, преводилац српских народних умотворина и песама и једно од тринаесторо деце Вука Стефановића Караџића. 
 Милева Марић Ајнштајн била српска математичарка, нажалост познатија више као прва жена Алберта Ајнштајна. 
 Драга Љочић (1855-1926) је била прва српска лекарка, феминисткиња и филантроп
 Митра Митровић била је прва министарка у историји Србије (од 1945.до 1949), списатељица, учесница Народноослободилачке борбе током Другог светског рата. Борила се за родну равноправност и бољи положај жене у друштву. “.
 Надежда Петровић била је сликарка и болничарка током балканских ратова и Првог светског рата. Образована у иностранству, по повратку у Краљевину Србију је са собом „донела“ и уметничке иновације, које конзервативно друштво није прихватало или схватало. „Током дужности“ је умрла од пегавог тифуса 1915. године, у ваљевској болници у којој је радила.
 Јелисавета Начић је била наша прва жена архитекта и прва студенткиња која је уписала архитектуру на Техничком факултету у Београду 1896. године.
 Ксенија Атанасијевић (1894 – 1981) је била прва жена филозоф која је стекла титулу доктора наука на Београдском универзитету.
 Исидора Секулић (1877-1958) је била прва жена академик која је примљена у Српску академију наука и уметности (САНУ), наша књижевница, преводитељка, интелектуалка и једна од најобразованијих личности свога доба.
 Милунка Савић је била наша вишеструко одликована и међународно призната ратница. Била је позната као одличан и прецизан бомбаш.  Милунка је као храбра ратница одликована бројним ордењем, како
 Аница Савић Ребац је била филозофкиња, књижевница и једна је од наших највећих интелектуалаца. 
 Бранислава Перовић Нешковић је била доктор физике и једина директорка Нуклеарног института у Винчи од 1976. до 1979.
 Јудита Хоровиц била је прва самостална новосадска предузетница. Јудита је у трговачком и пословном 
 Софија Соја Јовановић била је наша прва позоришна и филмска редитељка.
 Краљица Марија Карађорђевић, прва жена возач у нашој земљи. 
 Марија Бурсаћ је прва жена која је добила титулу народног хероја у Југославији. Чланица Народноослободилачког покрета постаје 1941. године, а наредне је примљена у Комунистичку партију Југославије.
 Мара Богдановић Росандић се сматра нашом првом школованом фотографкињом. 
 Катарина Ивановић прва српска сликарка. 
 Марија Магазиновић феминисткиња и кореографкиња, прва библиотекарка и прва жена која је писала за “Политику” (1905)..
 Десанка Максимовић
 Мира Алечковић
 Мира Траиловић
 
Као потомак првобораца и бораца посебно ми је задовољство да дам осврт на велики допринос жена у народноослобпоодилачкој борби.
 Током Народноослободилачке борбе народа Југославије од јула 1941. до маја 1945. године у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одереда Југославије борило се преко 100.000 жена, од којих је око 25.000 погинуло.
 Поред њих, велики број жена учествовао је у раду у позадини, а посебно масовно учешће жена забележено је у устанички крајевима. Под руководством Комунистичке партије Југославије током Народноослободилачке борбе осниване су организације жена које су биле различите јер су услови били другачији у појединим крајевима Југославије, али су циљеви свима били исти - ослобођење жена од окупатора, али и од њене зависности и неравноправног положаја у друштву.
 Жене су се масовно укључивале у Народноослободилачки покрет - као делегати, политички комесари, командири и команданти, референти санитета, болничарке, борци, пушкомитраљесци, бомбаши, партијски и скојевски руководиоци и одборници Народноослободилачких одбора. КПЈ је и у предратном периоду настојала да жене укључи у револуционарни покрет, али посебних женских организација није било. У почетку рата оснивани су месни, општински и градски одбори жена, а после великих успега постигнутих у борби током 1941. и 1942. године, дошло је до стварања посебне женске организације - Антифашистичког фронта жена Југославије основаног 6. децембра 1942. године у Босанском Петровцу.
 Од око 40.000 жена, колико је рањено током рата, преко 3.000 су постали тешки инвалиди.
 За народне хероје проглашена је 91 жена, а њих 3.344 добило је Партизанску споменицу 1941.
 Више од 2.000 жена постале су официри Југословенске армије.
 Од око 1.700.000 Југословена, колико је страдало током Другог светског рата, око 620.000 су жене, а само у логорима их је убијено више од 282.000
 
Драге мајке, баке, сестре, другарице, госпође, у име организатотора Удружења бораца НОР-а Нови Београд, као и партерских организација у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“- Удружења „Стара Бежанија“, Покрета социјалиста, Удружењњ војних пензионера, Одреда извиђача – пре свих, још једно
ПРОГРАМ
м вам честитам велики празник.
 
После беседе Најмлађег члана пројекта „Култура сећљања“ – уметнички
програм – поезија посвећена лепоти и снази жене.
Домаћин је обезбедио пригодне поклоне за све другарице – учеснице свечаног
програма.
Организација; Весна мартиновић, Боривоје Стојановић, Мирјана Домић,
Свертлана гарчевић и Соња Илић
Извршна производња: Храм културе „Бежанија“

Овим речима се од Богдана - Боке Џаковића, у име удружења "Стара Бежанија", и у име своје браће, некадашњих бежанијскихфудбалера Душана Матијашевића, Зорана Матијашевића и Светлана Лекића, опростио наш Жељко Лекић:

 

Тужни скупе,

Поштоване и драге госпође Анђо и Снежана, цењена фамилијо Џаковић, угледни скупе, драги пријатељи.

Окупили смо се поводом смрти Богдана Џаковића, нашег Боке, како смо га сви, који смо га познавали, ословљавали. Осећам се изузетно почаствованим да се данас, жељом удружења ,,Стара Бежанија’’, од овако великог и драгог човека, последњи опростим.

Бока је био један од оних ретких које је довољно да видите само једном и поразговарате, и то ће бити довољно да га памтите за цео живот.

Пре свега његова спољашност, маркантан, висок, стамени мушкарац, атлетске грађе и карактеристичног гласа, али и господствен, продуховљен, високо образован и разборит човек, једном речју био је то прави склад спољашње и унутрашње снаге, енергије и лепоте.

Био је особен и препознатљив и као једно од деветоро деце (6 синова и 3 кћери, други син по старјештву) породице Џаковић, оца Илије, часног Дурмиторца и Црногорца (командира милиције) и поносне мајке Милосаве. Досељени су после II Светског рата, 1946. године у Београд, у нашу Бежанију, као колонисти у кућу Немца-фолксдојчера, Адама Штрекера, у Шорић, у улицу Вука Kараџића бр. 44, данас Гандијеву.

Шорићани, али и сви Бежанинци, са дивљењем и поносом су посматрали ту малу чету младости и лепоте, децу породице Џаковић, а ми клинци смо причали и упоређивали: ,,Југ Богдан је имао деветоро деце, као чика Илија Џаковић’’.

Своје прво младалачко одрастање, васпитање и вредносни ситем понео је управо у Бежанији. Њом се Бока поносио и остао јој је веран, до последњег дана. Ту су се ,,коњи јахали, крале трешње, освајале Шорићанке, купало на Бомбају, играо фудбал’’ и живела непоновљива младост, како је то дивно и топло опевао у својој химни ,,Бежанија’’ наш Kајгана.

А Бока је управо живео и сведочио ту песму. Ту у Бежанији, надојен је вредностима које су неговане и чуване у малом сремачком насељу надомак Београда, а то су вредноћа, поштење, човекољубље и љубав према животу и ближњима. Тако је Бока израстао у најбољи изданак и плод те средине, али је чувао и своје породичне и генетске врлине и васпитање ,,српске Спарте’’.

Формирао је успешну породицу и живео за њу као прави ослонац и заштитник, и посебно сепоносио својом ћерком Снежаном. Поред стицања високог образовања и многих других врлина и умећа, стицао је и оно још вредније – богатио се пријатељима. Чувао је и неговао своје пријатеље и никада их није бирао по скали престижа или статуса, већ увек по скали људских трајних врлина.

Једна од Бокиних карактерних особина било је и милосрђе, или како се то народски каже ,,био је учињет човек’’. И сам сам познавао неколико десетина људи који су се обраћали Боки за помоћ и подршку, а којима је он људски и несебично помогао. Причали су ми и старија браћа, Душан и Зоран Матијашевић, колико је стекао за живота пријатеља и како су се и они поносили топлином којом их је грејало Бокино пријатељство и пажња према целој нашој породици Матијашевић-Лекић. Хвала му на томе.

Богдан Џаковић је био и дугогодишњи успешни директор многих предузећа, јавних служби, необично цењен и уважен друштвено-политички радник, како на општини Нови Београд, тако и на нивоу града Београда, за шта је понео и многа друштвена признања. Био је директор Инекса, Бродоградилишта Београд, директор градског гробља, начелник за привреду општине Нови Београд и друго.

Kао аутентичан, отворен и народски човек, био је омиљен и у нашем удружењу ,,Стара Бежанија’’. Увек и без речи се одазивао на сваку молбу или акцију, која је организована. Наша председница Волга Илић, многи Бежанинци и сви чланови удружења ,,Стара Бежанија’’, са дужним пијететом и захвалношћу, чуваће од заборава његову несебичну и искрену бригу и помоћ.


Поред много важних заслуга, које је за собом оставио овако успешан привредник и човек, не могу а да не споменем Бокино ангажовање и љубав према фудбалском клубу Бежанија, једном од особених симбола наше Бежаније. Био је Бока у једном мандату и председник клуба, али је много важније рећи да је он био човек коме су се бројни чланови управе клуба обраћали за помоћ, како материјалну, тако и организациону, у кризним ситуацијама, и он их је увек подржао и помогао. Говорило се: ,, кад је мука, ту је Бока’’. И Бокина млађа браћа су дали крупан допринос развоју клуба. Милош, као члан управе и председник, а Зоран као један од најуспешнијих тренера у историји клуба. Легенде нашег клуба, Миле Kајалић, Пуниша Мркић, Лазика Стаматовић, Раде Kокановић, Слободан Рашковић, Зарија Пејовић, Влада Јовић, Бане Kовачевић, Бранко Николић и многи други, као и моја браћа Душан и Зоран Матијашевић, знали су и говорили: ,,сви, сви, али као Бока нико’’. И моја генерација фудбалера и брат Светлан су то исто сведочили. Његово име зато треба да је златним словима уписано у историју клуба, а зна се и да је за живота изабран за доживотног почасног председника клуба.

Урезао ми се у памћење један дирљиви догађај, из давне 2005. године, који још боље осликава Бокину личност. На овом истом месту, приликом последњег испраћаја Милоша Џаковића, Бокиног млађег брата, Бока је пришао гробном месту и рекао: ,,Путуј са миром брате Милоше, поздрави брата Јордана (никад прежаљеног инжењера и рано преминулог у 31. години живота), сестру Олгицу (такође рано преминулу) и оца Илију и мајку Милосаву’’.

Тако је показао свима своје хришћанско васпитање и дубоко укорењено традиционално православно осећање.

Зато можемо слободно рећи:
Добри наш Бока, путуј са миром, нека ти је данас и заувек лака ова наша бежанијска, црна земља и нека те анђели чувају. Драге госпође Анђо и Снежана, поштована породицо Џаковић, мислим да би у овом тужном и болном тренутку Бока од свих нас данас тражио да се не сећамо како је заувек отишао, већ како је и за шта он живео, а живео је за вас и Снежану, своје пријатеље и суграђане. Да не жалимо његов одлазак, већ памтимо и славимо његов живот и дело, захвални на свему што је за живота урадио и постигао, постигао тај заиста племенити и велики човек.


И за крај: 
Драги наш Бока, за вечну славу си се сам побринуо, својим животом и делом, а мени остаје само да данас у име свих кажем: Велико ти хвала!

Слава му!

СПОНЗОРИ (помогли нашем удружењу):

Spon 14 18

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1894015
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
669
908
2493
6908
18432
26350
1894015

Forecast Today
816

18.51%
3.72%
69.06%
4.87%
3.67%
0.17%

Vaša IP adresa: 18.97.14.82
© 2025 Сајт уређују Mилош Радовановић, Соња Илић и Жељко Вујковић Дозет. Сва права задржана.