Празник Силаска Светог Духа на Апостоле, познат и као Педесетница, Тројице, или ДУХОВИ, који се обележава као слава Бежаније, ове године се прославља се у недељу, 8. јуна.

Са благословом свештеног братства бежанијске цркве, наше удружење ће по устаљеној традицији прославити славу Бежаније учествовањем на Светој Литургији у цркви Светог Ђорђа (Војвођанска 70), која почиње у 9:00 часова, и у наставку, заједничком молитвом за освећење славских дарова, и резањем славског колача.

Након службе у цркви, свечана литија ће се упутити дуж Војвођанске улице до спомен-обележја на кружном току, где ће бити служен молебан и положени венци.

Позивамо све чланове нашег удружења, све Бежанинце, пријатеље и пратиоце, да учествују на Светој Литургији и славској литији, и својим присуством увеличају и поделе радост празника којом су ових дана испуњена срца свих Бежанинаца.

Д О Б Р О   Д О Ш Л И !

У понедељак, 19. маја у Старој основној школи у Бежанији, одржано је изузетно посећено предавање Проф. др Светозара Радишића.

Проф. др Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије. Служио је као некадашњи портпарол Војске Југославије, и помоћника за стратегије и доктрине у Кабинету начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе.

Љубазношћу ЈТ канала БИТНО, доносимо вам интегрални симак његовог предавања на тему "Душа и моћ мисли - умеће свести".

Прилог обележавању 80 година од победе на фашизмом

МИ ПАМТИМО. Памте организазторти програма Удружење бораца НОР-а Нови Београд и Удружење „Стара Бежанија“

Памте и поносни потомци, унучад Бранка Петрић - глумица и Жељко Лекић који ће нам подарит сећања из породичне и истпоријске ризнице породице Караматијевић.
Jевстатије Караматијеви ћ (Нова Варош, 30. новембар 1881 — Загреб, 9. април 1948) био је православни свештеник, друштвено-политички и културни радник НР Србије.

Јевстатије Караматијевић је рођен 30. новембра 1881. године у Новој Вароши. Четири разреда гимназије завршио је у Скопљу (1900—1904), а матурирао на Богословско-учитељској школи у Призрену, 1908. године. Служио је као свештеник и учитељ у свом крају, где је стекао чин протојереја. Залагао се за очување верских и просветних права Срба у Османском царству.

Био је припадник покрета за ослобођење српског народа Старог Влаха од османске власти и комита, због чега је био хапшен и затваран. Био је један од организатора устанка у околини Нове Вароши 1912. године. Учествовао је у Балканским ратовима, а у Првом светском рату прешао је са Српском вој ком преко Албаније на Крф, те учествовао у пробоју Солунског фронта.[1]

У раздобљу између два светска рата био је члан Демократске, а потом и Самосталне демократске странке (СДС).

После капитулације Југославије априла 1941, прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и са његовим јединицама повукао се из Рашке области у Босну, где је држао говоре у корист антифашистичке пропаганде међу народом и православним свештенством. Сарађивао је на састављању декларације упућене свим свештеницима Југославије.

За време рата, био је свештеник Треће пролетерске санџачке бригаде, председник НОО-а Нове Вароши, потпредседник ЗАВНО Санџака и члан његовог Извршног одбора. У Бихаћу је 1942. године би

о изабран за члана Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и остао у његовом телу до избора за Уставотворну скупштину 1945. године.
После рата, био је посланик Народне скупштине НР Србије и потпредседник Југословенског Црвеног крста и предводник делегације свештеника који су посетили Совјетски Савез.

Умро је 9. априла 1948. године у Загребу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Био је ожењен Јефимијом и имао два сина (Вук и Првослав) и три ћерке, који су сви учествовали у Другом светском рату на страни Народноослободилачког покрета. Унука Јевстатија Караматијевића је српска глумица Бранка Петрић Фехмиу.

Значајан је литерарно-просветни рад проте Јевстатија. Караматијевић је током живота прикупљао народна предања са Старог Влаха и написао више текстова о историјским догађајима, личностима, култури и обичајима овог краја. Текстове је објављивао у „Цариградском гласнику“, „Босанској вили“, „Учитељу“, „Правди“, „Штампи“, „Политици“ и „Санџаку“.

Заслужан је за оснивање и рад Културног друштва „Зора“, „Српске омладине“, Стрељачке дружине, Градске читаонице и Соколског друштва у Новој Вароши.
Материјално је помагао школовање сиромашних ђака, интернат „Кнегиња Зорка“ ниже гимназије у Новој Вароши и подизање Соколског дома.

Носилац је Албанске споменице, док је за заслуге у Народноослободилачком рату (НОР) добио чин пуковника Југословенске армије (ЈА) у резерви. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден братства и јединства првог реда и Орден за храброст.

Драги Бежанинци и Новобеограђани,

Позивамо вас да овог викенда, у дане када се празнично најављује велика васкршња радост - Лазареву Суботу-Врбицу и Цвети, будете део богатог уметничког програма који приређујемо у нашој галерији "Милован Видак", Војвођанска 68.

У петак, 11. априла, са почетком у 12:00 часова отворићемо наш традиционални  Ускршњи базар, који ће окупити локалне ауторе из различитих уметничких заната који ће изложити своје радове пригодне празничне тематике.

Такође, очекује вас и манифестација "Ускршње ликовне чаролије 2025" наше партнерске организације "Пријатељи деце Новог Београда" која излаже награђене дечије ликовне радове, а креативне ликовне радионице за малишане ће се одвијати цео викенд. 

Као круна ових догађаја, у исто време биће отворена ликовна изложба "Апстрактни импресионизам" сликарке Златине Асприон, чија дела јединствене естетике ће красити нашу галерију и у наредним данима до Ускрса. 

Добро дошли!