Овим речима се од Богдана - Боке Џаковића, у име удружења "Стара Бежанија", и у име своје браће, некадашњих бежанијскихфудбалера Душана Матијашевића, Зорана Матијашевића и Светлана Лекића, опростио наш Жељко Лекић:

Тужни скупе,

Поштоване и драге госпође Анђо и Снежана, цењена фамилијо Џаковић, угледни скупе, драги пријатељи.

Окупили смо се поводом смрти Богдана Џаковића, нашег Боке, како смо га сви, који смо га познавали, ословљавали. Осећам се изузетно почаствованим да се данас, жељом удружења ,,Стара Бежанија’’, од овако великог и драгог човека, последњи опростим.

Бока је био један од оних ретких које је довољно да видите само једном и поразговарате, и то ће бити довољно да га памтите за цео живот.

Пре свега његова спољашност, маркантан, висок, стамени мушкарац, атлетске грађе и карактеристичног гласа, али и господствен, продуховљен, високо образован и разборит човек, једном речју био је то прави склад спољашње и унутрашње снаге, енергије и лепоте.

Био је особен и препознатљив и као једно од деветоро деце (6 синова и 3 кћери, други син по старјештву) породице Џаковић, оца Илије, часног Дурмиторца и Црногорца (командира милиције) и поносне мајке Милосаве. Досељени су после II Светског рата, 1946. године у Београд, у нашу Бежанију, као колонисти у кућу Немца-фолксдојчера, Адама Штрекера, у Шорић, у улицу Вука Kараџића бр. 44, данас Гандијеву.

Шорићани, али и сви Бежанинци, са дивљењем и поносом су посматрали ту малу чету младости и лепоте, децу породице Џаковић, а ми клинци смо причали и упоређивали: ,,Југ Богдан је имао деветоро деце, као чика Илија Џаковић’’.

Своје прво младалачко одрастање, васпитање и вредносни ситем понео је управо у Бежанији. Њом се Бока поносио и остао јој је веран, до последњег дана. Ту су се ,,коњи јахали, крале трешње, освајале Шорићанке, купало на Бомбају, играо фудбал’’ и живела непоновљива младост, како је то дивно и топло опевао у својој химни ,,Бежанија’’ наш Kајгана.

А Бока је управо живео и сведочио ту песму. Ту у Бежанији, надојен је вредностима које су неговане и чуване у малом сремачком насељу надомак Београда, а то су вредноћа, поштење, човекољубље и љубав према животу и ближњима. Тако је Бока израстао у најбољи изданак и плод те средине, али је чувао и своје породичне и генетске врлине и васпитање ,,српске Спарте’’.

Формирао је успешну породицу и живео за њу као прави ослонац и заштитник, и посебно сепоносио својом ћерком Снежаном. Поред стицања високог образовања и многих других врлина и умећа, стицао је и оно још вредније – богатио се пријатељима. Чувао је и неговао своје пријатеље и никада их није бирао по скали престижа или статуса, већ увек по скали људских трајних врлина.

Једна од Бокиних карактерних особина било је и милосрђе, или како се то народски каже ,,био је учињет човек’’. И сам сам познавао неколико десетина људи који су се обраћали Боки за помоћ и подршку, а којима је он људски и несебично помогао. Причали су ми и старија браћа, Душан и Зоран Матијашевић, колико је стекао за живота пријатеља и како су се и они поносили топлином којом их је грејало Бокино пријатељство и пажња према целој нашој породици Матијашевић-Лекић. Хвала му на томе.

Богдан Џаковић је био и дугогодишњи успешни директор многих предузећа, јавних служби, необично цењен и уважен друштвено-политички радник, како на општини Нови Београд, тако и на нивоу града Београда, за шта је понео и многа друштвена признања. Био је директор Инекса, Бродоградилишта Београд, директор градског гробља, начелник за привреду општине Нови Београд и друго.

Kао аутентичан, отворен и народски човек, био је омиљен и у нашем удружењу ,,Стара Бежанија’’. Увек и без речи се одазивао на сваку молбу или акцију, која је организована. Наша председница Волга Илић, многи Бежанинци и сви чланови удружења ,,Стара Бежанија’’, са дужним пијететом и захвалношћу, чуваће од заборава његову несебичну и искрену бригу и помоћ.

Поред много важних заслуга, које је за собом оставио овако успешан привредник и човек, не могу а да не споменем Бокино ангажовање и љубав према фудбалском клубу Бежанија, једном од особених симбола наше Бежаније. Био је Бока у једном мандату и председник клуба, али је много важније рећи да је он био човек коме су се бројни чланови управе клуба обраћали за помоћ, како материјалну, тако и организациону, у кризним ситуацијама, и он их је увек подржао и помогао. Говорило се: ,, кад је мука, ту је Бока’’. И Бокина млађа браћа су дали крупан допринос развоју клуба. Милош, као члан управе и председник, а Зоран као један од најуспешнијих тренера у историји клуба. Легенде нашег клуба, Миле Kајалић, Пуниша Мркић, Лазика Стаматовић, Раде Kокановић, Слободан Рашковић, Зарија Пејовић, Влада Јовић, Бане Kовачевић, Бранко Николић и многи други, као и моја браћа Душан и Зоран Матијашевић, знали су и говорили: ,,сви, сви, али као Бока нико’’. И моја генерација фудбалера и брат Светлан су то исто сведочили. Његово име зато треба да је златним словима уписано у историју клуба, а зна се и да је за живота изабран за доживотног почасног председника клуба.

Урезао ми се у памћење један дирљиви догађај, из давне 2005. године, који још боље осликава Бокину личност. На овом истом месту, приликом последњег испраћаја Милоша Џаковића, Бокиног млађег брата, Бока је пришао гробном месту и рекао: ,,Путуј са миром брате Милоше, поздрави брата Јордана (никад прежаљеног инжењера и рано преминулог у 31. години живота), сестру Олгицу (такође рано преминулу) и оца Илију и мајку Милосаву’’.

Тако је показао свима своје хришћанско васпитање и дубоко укорењено традиционално православно осећање.

Зато можемо слободно рећи:
Добри наш Бока, путуј са миром, нека ти је данас и заувек лака ова наша бежанијска, црна земља и нека те анђели чувају. Драге госпође Анђо и Снежана, поштована породицо Џаковић, мислим да би у овом тужном и болном тренутку Бока од свих нас данас тражио да се не сећамо како је заувек отишао, већ како је и за шта он живео, а живео је за вас и Снежану, своје пријатеље и суграђане. Да не жалимо његов одлазак, већ памтимо и славимо његов живот и дело, захвални на свему што је за живота урадио и постигао, постигао тај заиста племенити и велики човек.

И за крај: 
Драги наш Бока, за вечну славу си се сам побринуо, својим животом и делом, а мени остаје само да данас у име свих кажем: Велико ти хвала!

Слава му!

Удружење „Стара Бежанија“ примило је тужну вест да је 1. фебруара 2025. године у Београду преминуо Богдан Џаковић (1938-2025).

Богдан Џаковић је био некадашњи председник Фудбалског клуба Бежанија (1978), члан управе, дугогодишњи пријатељ и добротвор клуба, и истакнутни делатник привредног и јавног живота Београда. У браку са супругом Анђом Џаковић имао је кћерку Снежану (удата Скат).

Бежанинци и некадашњи играчи сећају се његовог великог доприноса опстанку клуба у материјално и организацино посебно изазовним периодима, и чика Боку Џаковића ће памтити управо по његовој доброти, пожртвовању, несебичности и надасве, великој љубави према свом клубу и својој Бежанији.

Опело и сахрана Богдана – Боке Џаковића је у четвртак, 13. фебруара у 13:30 часова на Старом Бежанијском гробљу.

Удружење искрено саучествује у болу породице Џаковић.

Бог нека му душу прости!

Свим нашим члановима, партнерима, пријатељима,

као и верним пратиоцима, желимо срећне празнике,

са великом захвалношћу на свему што смо до сада заједно постигли,

и са надомда ће 2025. година донети остварење

нових великих заједничких подухвата! 

Поштовани,

“Пријатељи деце општине Нови Београд” позивају Вас на Школски рецитал - свечану доделу диплома и награда/књига ученицима основних школа Новог Београда, најуспешнијим у програмима - такмичењима "Пријатеља деце општине Нови Београд" у Храму културе"Бежанија", Војвођанска 68, по следећем распореду:

уторак, 24. децембра 2024. године, 17:00
"Ђачки песнички сусрети"
"Лукићев лист - У част Драгану Лукићу"- литерарни

уторак, 24. децембра 2024. године, 18:00 -
"Лукићев лист - У част Драгану Лукићу"- ликовни
"Илуструјемо српске народне пословице и изреке"

Дипломе и награде/књиге ученицима основних школа Новог Београда који су освојили ПРВО место,а Дипломе ученицима који су освојили ДРУГО и ТРЕЋЕ место на конкурсима:
"Ђачки песнички сусрети"
"Лукићев лист - У част Драгану Лукићу"- литерарни
"Лукићев лист - У част Драгану Лукићу"- ликовни
"Илуструјемо српске народне пословице и изреке"

У оквиру програма ће бити отворена изложба награђених ликовних радова конкурса н18. "Лукићев лист - У част Драгану Лукићу"- ликовни 6. "Илуструјемо српске народне пословице и изреке"

Позивамо награђене ученике и њихове менторе, проф. разредне наставе, проф. српског језика и књижевности и проф. ликовне културе, школске координаторе, чланове породица награђених и остале заинтересоване да присуствују овој свечаности.

“Пријатељи деце општине Нови Београд” планирали су Kалендаром активности за школску 2023/2024. годину и Програмом рада за 2024., поред редовних годишњих програма, и пројектне активности, међу којима су и пројекти „Млади у свету уметности“, под покровитељством Градске управе града Београда Секретаријата за спорт и омладину, и "Упознавање и очување националног стваралаштва" под покровитељством Министарства просвете Републике Србије.

Пројекти су реализовани са циљем да пруже могућност деци и младима да се креативно изражавају у области литерарног и ликовног стваралаштва.

Добро дошли!

Драги пријатељи, поштоваци речи и дела др Биљане Ђоровић,

П О З И В А М О   В А С

на Скуп саборности, племенитости и доброчинства који смо заказали за 14. децембар у 19 часова, у КАФАНИЦИ на Бановом Брду, ул. Кнеза Вишеслава бр. 66а (код ГОЛФА).

Уверени смо да ћете се придружити намери да заједно помогнемо нашој Биљани, првој српској, а светској, храброј и јединственој инфоратници против глобализма, у наставку њеног лечења и опоравка. Ако сте у могућности, и ако желите, дођите да вече проведемо уз лепо дружење и Биљанино поздравно предавање.

Цена вечере (којом плаћамо простор у Кафници) по особи износи 3.000 динара, а Ваш посебан прилог нека буде дар за Биљанину даљу борбу и оздрављење!

Молимо Вас да свој долазак потврдите Драгослави Копривици на тел. 063 256 352 до 10. децембра, а ако сте спречни да дођете, а желите да учините добро дело, Ваш прилог можете да уплатите на доње рачунe:

Иностранство:
OTP BANK PLC., BUDAPEST
SWIFT CODE: OTPVHUHB

Србија:
OTP BANKA SRBIJA A.D.
SWIFT CODE: OTPVRS22

/ RS35325934060018208429
BILJANA ĐOROVIĆ
GOČKA 010
RAKOVICA
SERBIA

Драги пријатељи,

Срдачно вас позивамо на манифестацију „У борби за слободу: Солидарност с Палестином, Kубом и Венецуелом”, која ће се одржати у четвртак, 28. новембра 2024. године, с почетком у 19 часова, у Храму културе „Бежанија” на адреси Војвођанска 68, Нови Београд.

Овогодишњи скуп, организован поводом Дана Републике, посвећен је исказивању солидарности:
- С Палестином, у сусрет Међународном дану солидарности са палестинским народом
- С Kубом, у оквиру међународне иницијативе против блокаде која се обележава последње недеље у сваком месецу и
- С Венецуелом, кроз месечну акцију солидарности која се одржава сваког 28. дана у месецу.

На догађају ће говорити:
Мохамед Ал Намура, амбасадор Државе Палестине у Србији,
др Лејде Ернесто Хернандез Родригез, амбасадор Републике Kубе у Србији,
а присутна ће бити и Хајдис Брисењо, новоименована амбасадорка Боливарске Републике Венецуеле у Србији.

Током манифестације биће организовано прикупљање хуманитарне помоћи за Палестину и Kубу, која је недавно претрпела тешке последице елементарних непогода. Такође, посетиоци ће имати прилику да купе издања „Пролеткулта“, а сав приход од продаје књига биће намењен хуманитарној помоћи.

Палестина, Kуба и Венецуела су примери међусобне солидарности. Током НАТО агресије на СР Југославију, палестински и кубански народи пружили су масовну подршку нашем народу, док су историјски лидери ових земаља – Јасер Арафат, Фидел Kастро и Уго Чавез – били одлучни критичари НАТО бомбардовања.

Палестина, Kуба и Венецуела су истински пријатељи Србије, подржавајући њен територијални интегритет и суверенитет. Наш народ каже: „Лако је бити пријатељ у добру; прави пријатељи се препознају у невољи.“ Ове три земље увек су биле уз Србију у тешким тренуцима, па је наша дужност да узвратимо солидарност и подршку док се боре за свој суверенитет и право на самостално одлучивање о својој судбини.

Традиционалним свечаним програмом у сећање на Војводу Петра Бојовића, 5. новембра 2024. године у партнерској организацији УБНОР, обележили смо 106. годишњицу ослобођења Бежаније - колевке Новог Београда у Првом светвском рату,

Овим догађајем завршена је 7. манифестација Новобеоградски дани слободе.

На свечаности су најскатувнијим члановима партнерских организација у иницијативи „Култура сећања Новобеограђана“ додељене СПОМЕН МЕДАЉЕ као признање за допринос у раду, неговању културе сећања и традиција одбрамбених и ослободилачких ратова.

Изражавамо и велику захвалност  пријатељима који из оправданих разлога данас нису са нама, а којима су додељена изузетна признања:

• проф. др Марија Здравковић – наша „Знаменита жена“ и најзаслужнија за обнову Спомен парка „Белановића рупа“
• Бојан Бован, донедавни председник општине Нови Београд и председник нашег Почасног одбора за обележавање јубилеја Удружења, председник који је прекинуо гласно ћутање локалних велможа и био после 25 година први председник општине који се поклонио сенима наших страдалих сународника на овом месту
• Миле Росић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјана питања
• Ивана Николић, председница општине Нови Београд која се несебично трудила да се настави започето, да се уреди Спомен парка, да наставимо сарадњу са партнеским удружењима ван Новог Београд

У свечаном делу програма уручена је Плакета „ЧУВАР СЕЋАЊА“  др мед. ЉИЉАНИ ВЕРНЕР.

Заменик председника СУБНОР-а Србије, генералпотпуковник у пензији Миломир Миладиновић уручио је највише признање СУБНОР-а, повељу „Велоко хвала“ предсенику УБНОР-а Нови Београд, Ранку Спалевићу.

Традиционалну беседу „ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ“ одржао је др Коста Новаковић – публициста, пуковник у пензији.

Овим програмом подржаним од Градске управа Београда – Секретаријата за социјалну заштиту, потврђујемо нашу опредељеност да истрајемо у пројекту „Ми памтимо“:

Централни догађај 7. Новобеоградских дана слободе, обележавање великог јубилеја 80 година ослобођења Бежаније у Другом светском рату, одржан је 22. октобра 2024 године.

Комеморативну свечаност заједнички су организовали Удружење бораца НОР-а Нови Београд и Удружење „Стара Бежанија“, као прилог неговању културе сећања на страдање преко 8.000 жртава нацистичке Немачке и Независне државе Хрватске,које почивају у Белановића рупи на Бежанијској Коси.

Под почасном стражом новобеоградског Одреда извиђача „Пантер“, велики број окупљених грађана, Бежанинаца, представници државне управе и локалне самоуправе, јавних установа, друштвених и политичких организација, потомака бораца и логораша, одали су пошту страдалницима Старог Сајмишта и Јасеновца, на коначно темељно обновљеном и достојно уређеном спомен-гробљу.  

Молебан за упокојене служио је јереј Андрија Вукчевић из бежанијске цркве Светог Ђорђа.

Химну Републике Србије интонирао је дечји хор "Хорић", под уметничким руководством и диригентском палицом професора Марије Гаљевић.

Венце су положили:

• Господин Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије
• Господин Миле Росић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије
• Господин Стево Марушић, члан Градског већа
• Госпођа Ивана Николић, председница Градске општине Нови Београд,
• Господин Живан Обреновић, председник Скупштине Градске опшине Нови Београд
• Господин Небојша Жугић, директор Arena Channels Group
• СУБНОР Србије
• Фонд Дијаспора за матицу
• Меморијални центар „Старо Сајмиште“
• Београдски форум за свет равноправних
• Клуб генерала и адмирала Војске Србије
• СУБНОР МЗ Лаћарак 
• Општинска организација Удружења војних пензионера Србије
• Покрет социјалиста – Градски одбор Београд
• Удружење ратних доровољаца 1912-1918 и њихових потомака
• УБНОР Нови Београд
• УГ Стара Бежанија
• бројни грађани Бежанијске Косе, затим потомци бораца и цивилних жртава рата и њихови поштоваоци 

ТРАДИЦИОНАЛНУ БЕСЕДУ на овом страшном и светом месту одржао је господин Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Он је истакао да су храбри људи дали животе како би грађани данас живели у слободи. „Њихова жртва нас подсећа да је цена слободе велика, али и да је наша обавеза да чувамо слободу и предамо је овој деци и будућим нараштајима. Борба за слободу није само нешто што је иза нас, што је у прошлости. Она је и данас итекако актуелна. У временима у којима се историја сваки дан покушава фалсификовати, а наш народ неправедно и неистинито оптужује, ми смо дужни да бранимо истину јер се тако боримо и за правду, наш национални идентитет и бољу будућност наше деце“, рекао је Старовић.

Председница општине госпођа Ивана Николић поручила је да постоје места која су више од историје, а да је Белановића рупа такво место: „Сви заједно треба да радимо на уређењу спомен-обележја, да не заборавимо шта се десило, како би имали бољу и квалитетнију будућност. Захваљујем се свим удружењима која негују културу сећања, међу којима су Удружење „Стара Бежанија“ и Удружење бораца народноослободилачког рата. Ми ћемо се као општина трудити, да као што смо уредили Белановића рупу, уредимо и Троструки сурдук на Лединама - Јеврејско спомен обележје, као и сва важна историјска места на Новом Београду“, рекла је Николић.

Поред дечјег хора у уметничком делу програма учествовали су и чланови Креативне радионице "Чувари сећања": Александар Благојевић, Маша Корица, Лена Корица, Софија Колесар и Сава Кљун, под руководством Јане Грбић, наставнице српској језика и књижевности, који су извели рецитал књижевника Ранка Спалевића, док се својим стиховима присутнима огласио и књижевник Горан Лазовић.

Манифестација је завршена објављивањем Прогласа организатора: ЗА СПОМЕН-ПАРК БЕЛАНОВИЋА РУПА - Враћање достојанства жртвама које почивају у  Белановића рупи, који је присутнима прочитао Жељко Вујковић, председник организационог одбора удружења "Стара Бежанија".
 
Захваљујући свесрдној подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, трудом и залагањем локалне самоуправе, и особито Градске општине Нови Београд, овом заборављеном стратишту у сред главног града, враћено је достојанство, место у култури сећања наше јавности, и место на мапи сећања Београда и Србије.  Организатори посебну захвалност упућују  ђацима и наставницима који су присуствовали овом догађају, посебно из новобеоградских основних школа “Влада Обрадовић Камени“, „Драган Лукић“, „Младост“, „Борислав Пекић“, „Радоје Домановић“, „Лаза Костић“, „Јован Дучић“ и "Краљ Александар Први", јер је памћење најважнија лекција живота, а заборав највећа ревизија историје. 

Сећамо се стога и јединица 73. гардијске стрељачке дивизије и 13. гардијске моторизоване бригаде Црвене армије, и 6. пролетерске дивизија НОВЈ "Никола Тесла", ојачане 13. пролетерском бригадом 1. пролетерске ударне дивизије, које су по ослобођењу Београда прешле Саву и 22. октобра 1944. ослободиле Бежанију и Земун, чиме је отпочела борба за ослобођење Доњег Срема и коначну победу над окупатором.